„Дошао сам у Србију да помогнем православној браћи јер им је потребна помоћ“. 

 

 

ХЕРОЈ ПРАВОСЛАВЉА: Анатолиј Лебед Тоља (1963-2012)
Анатолиј Лебед (Анатолий Вячеславович Лебедь, 10. март 1963. год. Валга – 27 април 2012.год. Москва)

 

Често смо имали прилику да слушамо приче о великим јунацима и њиховим подвизима. Међутим већина тих прича задире дубоко у прошлост. Ретко када нам падне на памет да су такви људи били део и нашег времена и да су нам можда и ближи него што мислимо.

Један од њих је управо Анатолиј Вјачеславович Лебед звани Тоља, херој Руске Федерације, најцењенији и најодликованији руски специјалац и потпуковник по чину. Борио се за своја уверења на више ратних жаришта, како у својој земљи, тако и на српском Космету 1999. године.

Рођен је 1963. године у граду Валги, у Естонији. Придружио се Совјетској армији 1981. године, где је служио у 44. ваздухопловној дивизији у Литванији а касније је прекомандован у 57. независну дивизију у Казахстан. Завршио је ваздухопловну школу и постао дипломирани инжињер авијације 1986. године. Ово звање му је омогућило да учествује у војним операцијама у Авганистану 1986/87. године као припадник хеликоптерске регименте. После тога је био на служби у совјесткој војној мисији у Немачкој, где је одликован са три oрдена Црвене звезде и орденом Службе отаџбини трећег реда.

 

Пензионисао се 1994. године и радио је у фонду за ветеране Авганистана.

Иако је био у пензији, 1999. године добровољно је учествовао у организовању руских специјалних снага у Дагестану доневши им опрему коју је сам купио.

Током НАТО агресије на Србију, Лебед и његови саборци из бивше ваздухопловне дивизије организовали су се као добровољци и стигли у Србију као помоћ у гашењу побуне шиптарских терориста на Космету. Тада је у једном интервјуу изјавио: „Дошао сам у Србију да помогнем православној браћи јер им је потребна помоћ“. Посебно је напоменуо да жели да помогне држави Србији из својих уверења а не због неких компанија или појединаца као неки „добровољци (плаћеници). Такође је више пута поновио да је долазак на Космет била његова одлука и одлука његових сабораца, и да их пре тога нико из Србије није звао да дођу. Након завршетка НАТО агресије поновио је долазак на Косово и Метохију са својим саборцима.

Од 1999. до 2007. године имао је преко 10 одлазака у Чеченију и учествовао је у неколико специјалних операција у околини Грозоног и у Ведено области, добровољно. У Другом чеченском рату 2003. године на Улус-Керт планинама изгубио је ногу нагазивши на мину. Но, ни то га није спречило да здушно помаже интересима Русије како год може. Иако хендикепиран, извео је више од 840 падобранских скокова. Поред падобрнаства бавио се и борилачким вештинама.

Борбена група коју је предводио у Чеченији, упала је у заседу 9. јануара 2004. године. Одбијајући да преда своје рањене војнике у руке непријатеља он је једном руком савладао тројицу терориста спашавајући животе својих војника. За тај подвиг одликован је оредном Хероја Руске Федерације.

У наредној борби 24. јануара 2004. године био је рањен више пута у леђа штитећи своје војнике од експлозије бомбе. Тако рањен успео је да неутралише непријатељску ракету и митраљеско гнездо а затим је наставио да води борбену групу до уништења терористичке базе.

За учешће у рату у Јужној Осетији 2008. године одликован је орденом Светог Ђорђа четврте класе и тако постао други витез носилац тог ордена. За време церемоније додељивања одликовања руски председник Медведев је за Лебеда рекао: „Међу нама је официр специјалних снага, херој Руске Федерације Анатолиј Вјачеславович Лебед. Увек је био водећи на фронту током борбених операција, представљајући себе као оличење храбрости“. 

Прес служба Министарства унутрашњих послова Русије у Москви је званично објавила да је у петак 27. априла 2012. године у 17:45 на Богородском аутопуту Анатолиј Лебед изгубио контролу над својим мотором Кавасаки, ударио у ивичњак, затим пао и умро од задобијених повреда. Анатолиј је хтео овом вожњом да отвори бајкерску сезону у Москви.

 

Овај херој, који је од Русије добио највиша одликовања, од државе Србије никада није добио ни хвала за немерљив допринос у борби против шиптарских терориста и НАТО агресора. Као и многи други великани, Анатолиј Лебед је остао „невидљив“ за државне институције Србије али је зато Српски народ тај који се сећа и помиње Тољина херојска дела.

 

Вечан му помен и слава од Господа.

Преузето Црвене беретке.ком

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here