Прича о дечаку Драгољубу Јеличићу који је са 11 година постао редов, а већ наредне године, на крвавим бојиштима, током Првог светског рата стекао чинове каплара, поднаредника и наредника, никога неће оставити равнодушним!
На грудима су му сијале три медаље за храброст! Када је имао само 10 година, у марту 1912. године напустио је дом у Шапцу и кренуо за Београд
У престоници преживљава продајући новине и радећи на рингишпилу. Почетком Балканског рата придсружује се добровољцима на Ташмајдану.
Шта ће овај мали овде? – питао је регент Александар док је обављао смотру. И по његовом наређењу одводе га на двор и примају у питомце. На позив Саве Ћоме бежи са двора и придружује се Танкосићевом одреду. Јула 1914. године вежба гађање са војском и добија први извиднички задатак. Препливао је Дунав, осмотрио положај непријатеља и известио команду. Не знајући за раније познанство, Танкосић усхићено представља регенту најмлађег војника:

– Па зар опет ти?! – узвикнуо је тада Александар. Тада га је повео са собом у Ниш и сместио у штаб. Када је видео колико гори од жеље за борбом, краљ Петар му даје дозволу за повратак у рат. Већ 6. августа у језивој бици код Крупња гине му пријатељ Сава Ћома. После херојства у великом окршају код Тршића добија чин каплара. У Лозници је добио задатак да се пребаци код непријатеља и извиди ситуацију. Сви су одахнули тек пред зору када се појавио жив и здрав са кључним информацијама.

ЗАРОБИО 47 НЕПРИЈАТЕЉСКИХ ВОЈНИКА
Мајор Танкосић сопственим новцем купује звездице и унапређује дечака у чин поднаредника. После витешке борбе код Зворника, рањеног малишана обилази краљ Петар и наређује да буде пребачен у регуларни пук. У борби на Шушњару тешко је рањен и хитно пребачен у болницу.

Међу рањеницима открива и приводи аустријског шпијуна. За тај подвиг истог дана га унапређују у чин наредника. После победе код Лазаревца, мајор Илић га одмах одликује златном медаљом за храброст. У следећој борби заробљава 47 непријатељских војника. На његовим грудима засијала је и друга медаља за храброст.

После још једног тешког рањавања, постаје вођа бомбашког одељења. У борби на Пустој реци изборио се са надмоћним непријатељем ослободивши пут Лебане – Медвеђа.

ТРИ МЕДАЉЕ ЗА ХРАБРОСТ
Вест о овом подвигу и поновном рањавању дечака стигла је и до краља. Истог дана му краљ Петар на раскрвављене груди ставља трећу медаљу за храброст. Због рана није могао да се повуче са војском преко Албаније.
Краљ оставља поузданог војника да глуми рањеника и чува дечака од свих недаћа. У болничком затвору месецима тугује за саборцима који су стигли до Солуна. Краљев војник неутешном дечаку организује бекство.

Дању се скривао, ноћу кретао преко окупиране Србије. Трчећи пред рафалима преко ничије земље, последњим атомима снаге баца се у ров, у загрљај српским задивљеним војницима. Плачући од среће наши борци у малом витезу виде привиђење. Херојски се борио и током пробијања Солунског фронта.

БИО У ЛОГОРУ, БАВИО СЕ ГЛУМОМ
У једном париском локалу испод слике најмлађег српског ратника, писало је “син храброг народа који је умео да брани слободу, син јунака”.
Драгољуб Јеличић је Други светски рат провео у нацистичком логору. После рата се бавио глумом, радио је у Ријеци, Јагодини, Скопљу и коначно настанио у Никшићу. Био је отац три ћерке и умро је 1963. године.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here