Помало запостављен у односу на многе туристички посећеније манастире, заборављен негде у Западној Србији, ретко који манастир се може похвалити тако освежавајуће лепим и пространим окружењем као што може Каона. Али, ако је запостављен од туриста, јер многи и не знају за овај манастир, будите сигурни да није и од људи који ту живе и раде. Манастири у Србији су доказ да свако може да среди ‘испред своје куће’, а Каона се ту посебно истиче.

На самом улазу у манастир дочекаће вас једно мање језеро, прави мали рибњак. Помислићете, па ништа посебно, видели смо и лепше. Али, допустите Каони да вас изненади, јер оно право вас тек чека иза манастира, вешто сакривено од очију посматрача. Мало веће језеро, довољно велико за шетњу око њега.

Manastir Kaona Video

Gepostet von Дејан Вукићевић am Freitag, 13. Juni 2014

Манастирска црква је најстарија црква у околини подигнута још у време Немањића. О настанку манастира Каона постоји више предања, по једном, црква потиче из времена Немањића. Друго предање постанак везује за за Иконију, сестру Милоша Обилића. Каже се да је Иконија саградила ову цркву, а друга сестра Милошева, Вида, неки манастир у Видојевици.

У писаним документима црква се помиње први пут 1548. године. Да је наставила а живи и по доласку Турака на ово подручје сведоче и каснији пописи у којима се помиње ова црква и свештенослужитељи у њој. У периоду Другог аустро-турског рата 1717-1719. године у Каону је донет и један осмогласник, који говори о тешком стању наших народа и наших цркава под Турцима. Осмогласник је из 1693. године, штампао га је у Лвову Симеон типограф. Поклонио га је српском манастиру Раваница, одакле је донет у Каону.

Игуман Григорије обновио је 1756. године цркву, обнова је била већих размера и трајала је неколико година тако да је црква живописана тек 1766. године. Живопис је радио србијански сликар Теодор Стефанов Гологлавац. Црква је током Првог српског устанка била опљачкана и запаљена, тако да су 1830. године урађене нове двери. Током Првог српског устанка у манастиру Каона се налазила устаничка болница, а у самој цркви магацин и барутана. По завршетку устанка, крајем 1815. године, по наређењу Марка Штитарца у овом манастиру је отрован учесник оба устанка, прота Никола Смиљанић. Стање манастира је у овом периоду било доста лоше, у једном акту из 1836. године каже се да је манастирска црква саграђена од камена, да има једно звоно, да је у лошем стању. Манастирском црквом се служило неколико околних села и парохија, па су истовремено служили и свештеници и калуђери. Али временом се монашки живот угасио, па је манастир претворен у парохијску цркву. Међутим црква се није одржавала тако да се 1885. године у њој престало служити а три године касније 1888. црква се срушила. Привремено је направљена капела у којој се служило до подизања нове цркве.

Садашња срква је саграђена 1892. године, а освећена 1911. када је подигнута и звонара. Током И Светског рата срква је доста оштећена а архива запаљена. Црква је поново претворена у манастир током 1936. године. Манастир је таворио све до шездеседих година XX века када су саграђена два конака и остале зграде. Нови процват доживео је доградњом крстионице и још две цркве током 1984. и 1985. године када је манастир обогаћен и новим садржајима.

 

Према народном предању, манастир Каона је задужбина Иконије, сестре Милоша Обилића, а подигла га је после његове погибије у Косовском боју. Сестре Иконија и Вида, наиме, пратећи Милоша на Косово, стигле су до Равних ливада. Враћајући се са оближњег извора, Иконија је тада рекла: „Ех, што добра коња видех, још да је седло према њему“. На то јој је Милош одговорио: „Имамо блага, начини му седло, а када се вратим са Косова, помоћићу ти да буде још лепше“. Под појмом „добра коња“ тада се мислило на лепо и сликовито место, на коме се могла да сагради црква. Милош се није вратио са Косова, а сестре су саградиле два манастира да би овековечиле успомену на свога брата. Вида је подигла манастир Видојевицу, а Иконија – Каону.

Прва црква саграђена на овом месту датира из друге половине 11. века и више пута је рушена и паљена, обнављана и дограђивана, а манастир напуштан и поново настањиван. Многи путописци су га помињали као заборављен посавско-тамнавски манастир, али се увек поново уздизао и настављао своју духовну мисију. Садашња манастирска црква, посвећена светом Архангелу Михаилу, подигнута је 1892. године на темељима старе, у византијском стилу. Манастирски звоник је удаљен десетак метара од цркве, а нешто даље је веома лепа капела Рождества Христовог и у њој је потпуни мрак. Цео комплекс одише питомином, једноставношћу, љубављу и добродошлицом, тако да је посета овом манастиру заиста незабораван доживљај.

 

У склопу манастира налази се извор посвећен Источном Петку. Вода чија је темп. увек 11 степени је лековита, посебно за очи.

Од 1977. год. у манастиру је основана настава веронауке. Данасње иконе у манастиру Каона урадили су иконописци Драган Марунић и Никола Лубардић. Сав дуборез у цркви урадили су протосиндјел Доротеј и Љубан Марић из Лелића. У манастиру се чува делић мости Св.Петке. Манастир је познат по изради фресака и свећа од чистог воска. Посебно су познате украсне славске свеће. Око манастира је уредјен прелепи парк на више хектара.

На северозапад од манастирске цркве, на супроном брежуљку изнад капије манастирског комплекса је манастирско гробљле са новоподигнутом капелом сликовитог изгледа.

Каона је мушки манастир.Ако сте у могућности немојте пропустити да обиђете ово изузетно место.

Јулијана Марковић

Фото Дејан Вукићевић

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here